Mediteran

“…hoću peške da pređem,

Bosim nogama, peške da pređem
Snagom mora i sunca, peške da pređem

Mediteran noću po svetlu prepoznajem
Slanim očima po svetlu prepoznajem
Snagom mora i sunca, po svetlu prepoznajem

Borova šuma…”

U očima mi je još odblesak sunca u vodi. Miris mora, mediteranskog cveća i borove šume. Sunce i narandže. Boka - toliko lepote na tako malo mesta. Ljudsko oko na to ne bi smelo nikada da se navikne. Za onakvu prirodu, poražavajuce bi bilo biti ravnodušan. 

 

Kotor. Star, lep, mediteranski. Venecijanska arhitektura i moderna luka. 

Perast. Apsolutna lepota u malom. Mir i možda najlepši pogled na Bokokotorski zaliv. Uskrs u Perastu. Harmonija. Na lelujavoj vodi nepokolebljivo mirno stoje ostrvca sa katedralom Gospe od Škrpjela i crkvom Sv.Đorđa.

Herceg Novi. Mali, starinski, razigran. Svake te stepenice vode na još zanimljivije mesto. Ako je Kotor starac svestan svog značaja, svoje istorije, ponosan na sve što se u njegovim vekovima stvorilo i sačuvalo, Perast stari mudrac, bez materijalnih kićanki, Herceg Novi je jedan od onih veselih straca, koji bi da pričaju, da se sprijatelje čim ugledaju stranca.

Delić Jaza

Od Kotora do Herceg Novog, put imeđu planina i mora. Skoro da kapljice talasa osećam u vazduhu i sa svakim kilometrom se bojim da će taj pogled nestati…