Drugari...

... Ništa od vintage shop-a, bar za sad, nisam odustala zauvek... :) Nadam se da cu nekada imati svoju on-line "Šmizlu"  koja će se zvati "Mustaći". Eto, to bih baš volela. Ali, kad ovde tražiš raritet, dobiješ babinu krpljenu bluzu, izgrebane ploče, eventualno poneku šustiklu, i gotovo je nemoguće otkupiti nešto vintage, a da izgleda iole očuvano i ne bude potpuni demode... Tako daaa, ako neko ima predlog neke takve on-line varijante, svima dostupne, neka viče, rado ću se preseliti na tu adresu, da bar uživam u pogledu... :) Do tada, blog će služiti za poneka piskaranja, poneku asocijaciju, razglednicu sa puta... Da pijem čaj i prebiram po željama. Da kažem po koju iza brkova. I tako..

Green and yellow shiny day

Zelen i sočan dan. Žut, sunčan i srećan.

 Još malo sunca na poklon. 

DYLAN'S SHOES

Rođen je iste godine kada i ja, idejom Ticijana Sklavija. Crtan tako da mu je nemoguće odoleti. Iako sam pre srela Dampira, kasnije Texa, Dilan je ostao moja “stripovska” ljubav. Povučen, osobenjak i krajnje nematerijalistički nastrojen istrazivač natprirodnih pojava ili “noćnih mora”. Radoznao kao dete, ali sa racionalističkim objašnjenjima. On je sve što se ne uklapa u sistem. Mrzi licemerje, laž, istražuje čudovista, iako u njih ne veruje do kraja, sa ljudima je oprezniji nego sa onostranim, veruje u svoje peto i po čulo. Vegeterijanac i bivši alkoholičar. Nepopravljivi romantik. Svaka nova epizoda donosi njegovu novu ljubav. Da, bas ljubav. Dilan je zaista voleo svaku od svojih devojaka. Lili i Bri, kao i njegova majka Morgana, medju ženskim likovima imaju značajnija mesta, mada su sve njegove ljubavi prave. “Stotinu mi vampira!” na već očekivanom mestu najvljuje novu avanturu. Ali konstante jesu: neumorni brbljivi Gručo, inspektor Blok, stara buba sa registracijom DYD666 i 12 potpuno istih odevnih kombinacija. Bez ambicije da budem “Nelojalna konkurencija”, donosim moju verziju. :)

  

Mediteran

“…hoću peške da pređem,

Bosim nogama, peške da pređem
Snagom mora i sunca, peške da pređem

Mediteran noću po svetlu prepoznajem
Slanim očima po svetlu prepoznajem
Snagom mora i sunca, po svetlu prepoznajem

Borova šuma…”

U očima mi je još odblesak sunca u vodi. Miris mora, mediteranskog cveća i borove šume. Sunce i narandže. Boka - toliko lepote na tako malo mesta. Ljudsko oko na to ne bi smelo nikada da se navikne. Za onakvu prirodu, poražavajuce bi bilo biti ravnodušan. 

 

Kotor. Star, lep, mediteranski. Venecijanska arhitektura i moderna luka. 

Perast. Apsolutna lepota u malom. Mir i možda najlepši pogled na Bokokotorski zaliv. Uskrs u Perastu. Harmonija. Na lelujavoj vodi nepokolebljivo mirno stoje ostrvca sa katedralom Gospe od Škrpjela i crkvom Sv.Đorđa.

Herceg Novi. Mali, starinski, razigran. Svake te stepenice vode na još zanimljivije mesto. Ako je Kotor starac svestan svog značaja, svoje istorije, ponosan na sve što se u njegovim vekovima stvorilo i sačuvalo, Perast stari mudrac, bez materijalnih kićanki, Herceg Novi je jedan od onih veselih straca, koji bi da pričaju, da se sprijatelje čim ugledaju stranca.

Delić Jaza

Od Kotora do Herceg Novog, put imeđu planina i mora. Skoro da kapljice talasa osećam u vazduhu i sa svakim kilometrom se bojim da će taj pogled nestati…